Uhvaćeni u mrežu

U SADu imaju izreku “Ako je nešto besplatno, onda ste VI proizvod”. Izgleda da je to tačno i u slučaju društvenih mreža koje svi mi (ili velika većina) koristimo.

Najnoviji skandal kompanije “Cambridge Analytica” koja je na različite načine uspela da dođe do podataka veoma velikog broja korisnika FB (neki procenjuju da cifra ide i do 80 miliona korisnika ), naterao je mnoge da preispitaju svoje navike na društvenim mrežama, a mnogi su pod uticajem online kampanje #DeleteFacebook i potpuno obrisali svoj profil.

Međutim, većina ljudi i ne zna da čak i kada obrišete svoj profil na društvenim mrežama , podaci o vama ostaju i dalje na toj mreži. Na Zapadu ljudi i ne čitaju User Agreemente, dok kod nas većina i ne zna šta je to ili misli da se to na njih ne odnosi. Zapravo, kada kliknete “I Agree to Terms ” prilikom kreiranja naloga, vi zapravo dajete dozvolu FB-u i sav sadržaj koji postavite na mreži (slike, video, itd) postaje njihovo vlasništvo, i sa njim kompanija može šta god hoće. A hoće, i to najčešće, da te podatke proda u marketinške svrhe stotinama hiljada kompanija i marketing agencija.

Takođe, sve slike ili video klipovi na kojima ste tagovani – označeni ostaju na mreži čak i kada obrišete nalog. FB, na primer, zadržava pravo da prikuplja podatke i o osobama koje nikada nisu imale nalog – npr kada kačite slike vaših deka i baka, koji možda i ne znaju da koriste Internet. Sve ovo važi i za ostale mreže – Twitter, Instagram,Tumblr…

Autor ove kolumne je dovoljno “mator” da se seća velikog skandala kada je 2003 otkriveno da se Google zapravo finansira i zarađuje od Ad Sense oglasa. Eh, to su bila vremena – danas smo svi mi zapravo produkti koji se prodaju u virtuelnom svetu!

Ivan Trajković

 

Advertisements

Roboti iz Boston Dynamics-a

indexfdh

Boston Dynamics

Pre par nedelja senzaciju na YouTube-u i društvenim mrežama je izazvao novi video iz kompanije Boston Dynamics, vodeće kompanije kada su u pitanju individualni roboti (roboti kojima ne treba ljudsko upravljanje ). Novi robot se zove Spot Mini i delimično podseća na psa – a ono što je veoma neobično je da može sam da zaobilazi ili preskoči prepreke, da otvori vrata, ili se provuče kroz neki tesnac. Spot Mini je najnoviji u nizu robota ove kompanije, a najpoznatiji je svakako Atlas, robot-humanoid koji se kreće kao čovek, a čak može i da se sam penje stepenicama.

Zanimljivo je da je Boston Dynamics krenuo 2010 godine sa veoma prostim verzijama robota kao što je Sand Flea , koji je više ličio na igračku, a glavna osobina mu je bila skakanje 8-10 metara u vis, te je teoretski mogao da se penje na krovove i druge površine. 2012 su predstavili Big Dog, robota koji je ličio na robotsku mazgu ili konja, a mogao je da nosi teret, kreće se po šumama i neravnim terenima, te kao takav bio idealan za vojnu primenu.

Atlas je najsofisticiraniji robot ove kompanije,i koristi metastabilnu tehnologiju (može sam da održava ravnotežu, baš kao čovek). Video zapisi sa ovim robotima redovno imaju desetine miliona prikaza online.

Biznis strana ove kompanije je ništa manje neobična – u početku su zavisili od naučnih i državnih grantova i donacija (spominje se i Američka državna, ultra-tajnovita agencija DARPA), da bi ih kasnije kupio Alphabet – matična kompanija Google-a. Izgleda da ipak Google nije toliko bio zainteresovan za robote, te su Boston Dynamics 2017 prodali Japanskom super-gigantu u sferi telekomunikacija kompaniji Soft Bank.

Ovi roboti su sasvim sigurno pionirski poduhvat , i uz još neke kompanije koje razvijaju slična rešenja (Honda, Mitsubishi, Toshiba, DJI) sasvim sigurno će dovesti do stvaranja robota koje ćemo svakodnevno koristiti u našim domaćinstvima, školama, fabrikama…

Ivan Trajković

 

INTERVJU – Dragan Šutanovac

a1

 

1. Kako vidite trenutnu političku situaciju u zemlji?

Srbija je danas zemlja u kojoj su građani taoci Vlade koja se kocka sa našom budućnošću. Ova vlada potkopala je vladavinu prava u zemlji, čiji nedostatak ugrožava temelje naše države i društva i onemogućava da krenemo napred. Kada govorimo o vladavini prava govorimo o investitorima koje ne mogu da privuku bilo kakve subvencije, već jednaki uslovi za sve. Govorimo o pravednom tretiranju radnika koji ne moraju da vrate deo od minimalne zarade „na ruke“ svom poslodavcu. Govorimo o zakonima koji moraju da štite radnike i njihova prava. Radničke pelene ne smeju postati sinonim za našu zemlju. Govorimo i o lečenju koje mora biti dostupno svima, školama u kojima će najbolje prolaziti najbolji, a ne oni sa najjačom vezom. Reč je i o oduzetim penzijama, smanjenim platama, podignutim svim porezima i akcizama. Kada govorimo o široj političkoj situaciji, imamo vladu koja potpirivanjem nacionalizma i provokacijama šteti nacionalnim interesima naše zemlje. Imamo priliku da već u aprilu zaustavimo tu spiralu propadanja i konačno u Srbiji stavimo život na prvo mesto.

2. Da li Demokratska stranka uz Predsedničke izbore očekuje i Parlamentarne izbore?

Ne znamo da li će biti parlamentarnih izbora, ali Demokratska stranka je spremna i insistira na njima zato što smatramo da je ova vlast otela državu, urušila institucije koje štite ljude, dovela ekonomiju do tačke izdisaja, krunisala korupciju i ukrala budućnost našoj zemlji, njenim učiteljima i lekarima, radnicima i poslodavcima, policajcima i vojnicima, kao i svim poštenim ljudima koji ne žele da budu njeni saučesnici. Srbija ne sme više biti talac vladavine jednog čoveka i zato pozivamo na parlamentarne izbore. Moramo da iskoristimo priliku na aprilskim izborima i zaustavimo dalje upropašćavanje Srbije. Vučić stalno govori kako smo mi Srbi lenji, što je jedna notorna laž koja mu služi za prebacivanje odgovornosti, zato što je jedina istina da ljudi nemaju posao i da nije stvorio okruženje u kome posao može da se razvija.

3. Koliki su problem “beli listići” ? Da li su zaista mnogi razočarani u opozicione stranke – ili – suviše lako poveruju obećanjima vlasti?

Bele listiće ne bih okarakterisao kao problem, već kao poruku koju su nezadovoljni građani uputili svim strankama u političkom životu. Tu poruku smo mi u Demokratskoj stranci shvatili, pokazali spremnost da učimo iz nje i trudimo se da transformišemo stranku kroz otvaranje unutarstranačke i javne debate, uvažavanje različitih mišljenja. Demokratska stranka je zaista naučila iz grešaka iz prošlosti, sazrela i sada se nalazi na novom putu na kome se trudimo da afirmišemo naša rešenja za probleme u kojima se nalaze građani. Ponudili smo reformu poreske politike, koja treba da promeni činjenicu da najsiromašniji građani plaćaju veće poreze. Želimo i da zaštitimo male privrednike, jer se ova vlada sa njima razračunava, umesto da stvori okruženje u kome će moći neometano da posluju, zapošljavaju ljude i plaćaju porez. Zalažemo se za podjednak tretman za velike i male, strane i domaće kompanije. Smatramo da poljoprivreda jeste razvojna šansa Srbije, ali i predlažemo osnivanje Fonda za razvoj agrara koji bi omogućio svim poljoprivrednicima beskamatne kredite koje bi iskoristili za jačanje proizvodnje, uvođenje novih tehnologija i mehanizacija.

4. Svaka Vlada najavljuje da je Jug Srbije prioritet kada su investicije u pitanju, a investicija na Jugu zapravo ima najmanje. Kako gledate na to?

Predstavnici ove Vlade kada odu na Jug oni govore kako je Jug prioritet, na Severu govore da je to Sever, a zapravo ništa ne preduzimaju da se poboljša privredno okruženje, već predstavljaju sliku Srbije kakva ona nije. Znam kako se živi u našoj zemlji, svaki dan sam sa ljudima, i za razliku od mnogih obilazim je uzdruž i popreko i kada nije vreme predizborne kampanje. Kao neko ko je potekao sa Juga, znam koliko se ovde teško živi. Na Jugu su najniži prihodi i najmanje investicije i Vlada mora da shvati da taj problem neće rešiti samo dovlačenjem za rukav par stranih investitora, koji uzmu ogromne subvencije i onda isplaćuju minimalne zarade za nekolicinu radnika. Rešenje tog problema nalazi se u ozbiljnoj strategiji razvoja koja obuhvata angažovanje svih potencijala, podsticanje samozapošljavanja, podršku malim i srednjim lokalnim preduzećima. Takođe, to podrazumeva i finansijsku decentralizaciju, umesto koje smo dobili dodatnu centralizaciju i oduzimanje novca lokalnim samoupravama. Ne može Jug da se razvije, a da se sav novac sliva u Beograd.

5. Privreda na Jugu Srbije se gotovo uvek vezuje za Simpo i Jumko. Šta je po Vama budućnost za ove kompanije?

Te kompanije, kao i mnoge druge u Srbiji, proizvod su opšteg stanja u kome se nalazi naša država. Razvaljena nam je zemlja, politički sistem, samim tim i ekonomija. Za svaku od kompanija potrebno je razraditi posebne planove, koji se neće samo sastojati od spiskova za otpuštanje, već moraju da uključe ozbiljne strategije razvoja, otvaranja novih tržišta, inovacija u proizvodnji i distribuciji. Na državi je tu da pomogne, kako bi takvi veliki sistemi opstali. Ako se sećate, baš sam u Vranju, kao ministar odbrane 2010. godine najavio da će holding kompanija “Jumko” samo te godine za Vojsku Srbije skrojiti 8.000 uniformi u vrednosti od tri miliona evra. Oduvek sam insistirao na domaćim proizvodima koji mogu da podignu našu privredu, zaposle ljude, zato što je to jedan ekonomski ciklus koji na kraju dovodi do toga da mladi ljudi mogu da se školuju, stari mogu da se leče, a svi zajedno možemo da živimo jedan normalan i dostajnstven život kakav zaslužujemo.

6. Vranje je jedan od retkih Gradova u Srbiji gde je DS do poslednjih lokalnih izbora bio deo vlasti.. Kako ste zadovoljni radom Vranjskog odbora DSa?

Lično sam veoma zadovoljan jednim sjajnim timom, predvođenim dr Bobanom Stamenkovićem, koji posvećeno radi na razvoju lokalnih politika koje imaju za cilj rešavanje probleme građana u Vranju. 2008. godine Demokratska stranka je po prvi put postala deo gradske vlasti. U tom periodu stvorena je povoljna poslovna klima, izmenjeni su propisi i maksimalno je olakšano otvaranje novih radnih mesta. Tada su započeti i različiti projekti, poput Slobodne zone, koji se kapitalizuju tek sada. Kao rezultat tih aktivnosti, NALED je uvrstio Vranje u pet gradova sa najpovoljnijim poslovnim ambijentom. Gradska vlast čiji je stub bila Demokratska stranka stvorila je novu atmosferu u parlamentarnom radu, postojao je prostor za opoziciju, a odnos prema medijima je bio potpuno drugačiji i otvoreniji. Posebno sam ponosan na činjenicu da svaki od lokalnih funkcionera Demokratske stranke može svoje sugrađane da pogleda u oči.

JAZZ FOR LIFE : SOFIJA KNEZEVIC

a1

 

1.Does Jazz Music have enough media presence and representation in the media today? Does Jazz have many new fans?

My honest opinion is that: art is generally underrepresented in the media. With the growing demand  for reality TV and entertainment that does not seek intellectual and emotional involvement, the need for analytical thinking, ethics, morality and culture has been declining.
At the same time I have to admit that because of the social media networks and the newly established  “free” marketing through those, more people are informed about culture news and jazz events that are happening not just around them but also in the world. This definitely contributes to continued growth in the number of fans.

2. What has made you choose Jazz music? What other music styles do you like?

Unbeatable freedom of expression. I also find many other genres very inspiring, especially Flamenco, Serbian traditional music, Classical music, Fado etc.

clipboard03
3. How is the jazz scene in the USA and how is it in Europe?

Both of them are definitely great because we live in a time of incredible musicians and great talents. Of course there is a difference in approach to the genre, in the expression and of course the sound. I personally associate that with the genetic predispositions and what is in us before we are even born, and we inherit directly from where are roots are. And also later on, the influences of the environment where we’re growing up.

4. Your husband is also a musician – do you “complement” each other in terms of composition and ideas for new music?

Definitely, I became a much better person and a musician since I met Elliot. We open new horizons for each other and educate each other about the music with which we have not had a chance to experience yet. So it often happens that one of us plays something to the other  that we’ve never heard before, and it inspires us to continue to create new work, or think about music in a different direction.

rft
5. You come from a famous family of artists – did that have an effect on you to choose Jazz? What else do you think you would be if you weren’t a musician?

Probably some kind of a designer or a neuro psychiatrist. Family has certainly influenced my career choice. Primarily because I was growing up with my parents and a brother who are fans of blues and jazz, and because I was exposed to that music really early on in my life. Secondly because I realized how much I value the creativity and freedom of expression.

6. What is your favorite Jazz composition, that you like performing the most?

God Bless The Child, You’re Everything, Blue Daniel.

7. Does every artist today have to be present on multiple media outlets, given the ubiquity of social networks and the media?

I don’t think anyone has to be involved in multiple media outlets, but it is an essential tool for artists to be connected among themselves, and also to constantly inform their audience about new works, projects and about the actual brand.

8. What album are you currently listening to and what would you recommend to our readers?

I’m currently listening to Elliot’s new album Efflorescence, Carmen McRae – Lover Man, Liane La Havas – Blood

Ivan Trajkovic

JAZZ: SOFIJA KNEŽEVIĆ

 

 

1. Koliko je Jazz muzika danas prisutna u medijima? Koliko Jazz ima novih fanova?

Moje iskreno misljenje je da je umetnost generalno nedovoljno zastupljena u medijima. S rastom i preopterećenjem ljudske energije na reality televiziju i zabavu koja ne traži intelektualno i emotivno uključivanje u program, smanjila se i potreba za analitičkim razmisljanjem, etikom, moralom i kulturom.
U isto vreme moram da priznam, da zbog društvenih mreža i osnivanja tog nekog “besplatnog” marketinga kroz iste, mnogo više ljudi je obavešteno o novostima i jazz događajima koji se dešavaju u njihovoj okolini i širom sveta, sto dalje definitivno doprinosi rastu broja fanova.

clipboard03
2. Šta te je opredelilo za Jazz muziku ? Koje još muzičke pravce voliš?

Nepobediva sloboda ekspresije! Mene mnogi drugi muzički pravci takodje inspirišu, pogotovu flamenko, srpska izvorna muzika, klasična muzika, fado itd.

3. Kakva je Jazz scena u SAD, a kakva u Evropi?

Obe jazz scene su definitivno sjajne, jer živimo u vremenu neverovatnih muzičara i velikih talenata. Naravno, postoji čujna razlika u pristupu žanru, ekpresiji i samom zvuku, koje ja lično vezujem, na genetske predispozicije i ono što je u nama pre nego sto se rodimo, a vučemo direktno od mesta odakle smo. I kasnije,pod uticajem okoline gde odrastamo.

4. I tvoj suprug je muzičar – da li “dopunjujete” jedno drugo u smislu komponovanja i ideja za novu muziku?

Definitivno, ja sam postala mnogo bolji čovek i muzičar od kada sam upoznala Elliota. Jedno drugom  otvaramo nove horizonte, i zajedno jedno drugo obrazujemo o muzici s kojom nismo imali prilike da radimo. Tako da se često dešava da jedno drugom pustimo nešto sto nikad nismo čuli, i onda nas to dalje inspiriše u stvaranju novih dela, ili razmišljanju o muzici u drugom pravcu.

c4
5. Potičeš iz poznate umetničke porodice – da li je i to uticalo na to da počneš se baviš Jazz muzikom? Čime bi se bavila da nisi u svetu muzike?

Verovatno nekom vrstom dizajna ili neuro-psihijatrijom. Porodica je svakako uticala na moj odabir karijere. Prvenstveno jer sam odrastajući sa mojim roditeljima i bratom koji su ljubitelji bluza i džeza kao jako mala devojčica bila izložena toj muzici, a i jer sam shvatila koilko mi je bitna ta kreativnost i sloboda izraza u životu.

6. Koja je tvoja omiljena Jazz kompozicija, koju najradije izvodiš?

God Bless The Child, You’re Everything, Blue Daniel.

7. Da li danas svaki umetnik mora da bude multimedijalan, s obzirom na sveprisutnost društvenih mreža i medija?

Mislim da niko ne mora u životu da bude multimedijalan, ali da je bitno sredstvo za umetnike da budu povezani među sobom. I naravno, da konstantno obaveštavaju svoju publiku o novim delima, projektima i o samom brendu.

8. Koji album trenutno slušaš i šta bi preporučila?

Trenutno slusam Elliotov novi album ” Efflorescence ” i Carmen McRae – ” Lover Man “.

Ivan Trajković

Kako ozdraviti Srpsko zdravstvo

a1

U zadnje vreme sve češće čujem ljude iz mog okruženja – porodice i prijatelje, kako se žale na lekare, sestre i uopšte celo Zdravstvo. Čekao sam ovde ovoliko, tamo onoliko, ovde mi traže to, ovde nemaju ovo drugo… I tako skoro svaki dan. I zaista, u  gotovo svim medijima svakodnevno čitamo o propustima i greškama lekara, o bahatosti i nevaspitanosti pojedinaca u našem Zdravstvu.

I ljudi se, naravno,  bune.

Opravdano!

A da li ima vedrije strane u našem Zdravstvu?

Pa, ima. I to ne jedne strane, već stotinu strana, čitava enciklopedija da se napiše. Čitam pre neki dan o mladom lekaru koji u planinskim selima centralne Srbije besplatno obilazi stanovnike i pruža im medicinsku pomoć. Takođe, treba pomenuti i sve zaposlene u Urgentnim centrima širom Srbije, koji rade u skoro pa nemogućim uslovima, i pomažu stotinama pacijenata, svaki dan.

A evo, u Kliničkom centru Niš, ustanovi koja leči više od milion ljudi sa celog Juga Srbije, kao i delove Centralne Srbije, direktor jednog dana reši da raspiše konkurs za nove zaposlene, i kaže, javno – “Nema veze, nema urgencije, samo znanje i prosek ocena … “. I ajde sad što je čovek to uradio, nego to odjekne u svim medijima u rubrici Verovali ili ne.  E sad, taj isti direktor, radiolog po struci, Prof. Dr. Zoran Radovanović, izađe u medije pa kaže ” Građani, slobodno prijavite sve u Kliničkom centru, ko vam bude tražio mito za neku uslugu, operaciju ili pregled,  evo broj telefona, a možete i preko društvenih mreža…” Opet i to ode u “Verovali ili ne”, cela Srbija ne može da veruje da ima i takvih direktora. A eto ima. I ne samo što je taj direktor zaustavio korupciju i ono čuveno ” evo, kafa i viski “, već je apsolutno preporodio Klinički centar. Autor ovog teksta, spletom okolnosti, je duži niz godina redovni posetilac KC Niš, te iz ličnog iskustva mogu da kažem kako je bilo nekad, a kako je danas. Do pre par godina, bilo je ” Aparat ne radi, a kd će radi ne znamo, dođi opet, u stvari, ne dolazi, zovi telefonom… ” . A ponekad su i radili aparati. Ali, od 2013 godine, KC ne liči na samog sebe – liči na svaku drugu modernu zdravstvenu ustanovu bilo gde u Evropi i svetu . Pre mesec dana se zateknem na odeljenju Kardiovaskularne. Osoblje ljubazno, sestra mi kaže “Ništa se ne sekirajte, evo ovde imate sve napisano, slobodno zovite za bilo koju informaciju.”. Izađem na krug, polovina zgrada novo, sve okrečeno, sve čisto….

I eto, KC Niš je primer da u Srbiji ipak ljudi kojima je struka i profesionalizam ispred politike, ispred rodbinskih veza, ispred ” evo, kafa i viski. “. Naravno, u svakoj profesiji ima i ovakvih i onakvih, i bahatosti i nadmenosti. Ali, raduje činjenica da ipak nije sve izgubljeno, da ipak postoje ljudi koji će se kao tigar boriti za svakog pacijenta, za ugled struke, pa i za svoj lični obraz i kredibilitet.

Raduje i činjenica da u današnje vreme kada u svim sferama života važi deviza ” Ma, svi su oni isti.. ” – ipak nisu svi isti!

Ivan Trajković

RUSI GRADE NOVE PIRAMIDE!

 

p2

 

Rusija je po mnogo čemu velika – najveća je zemlja na svetu, ima drugu po snazi armiju, prva je poslala satelit u svemir i prvog čoveka u svemir…

A da li ste znali da se u Rusiji grade i piramide!?

U blizini grada Tomsk, u samom srcu Sibira, nalazi se kompleks u kome se grade piramide. U ovom kompleksu mogu boraviti i naučnici koji proučavaju uticaj ovih građevina kao i obični građani. Iako su ove nove piramide manjih dimenzija nego one u Egiptu, dejstvo im je isto.

Valerij Uvarov, poznati istraživač i autor kaže da je naučno dokazano da boravak unutar ovih građevina izuzetno povoljno deluje na čovekovo zdravlje i psihu. Temom uticaja piramida na ljudsko zdravlje se u Rusiji već decenijama bave mnogobrojni instituti, kao i Ruska Akademija nauka . Ova istraživanja su nedvosmisleno pokazala da boravak unutar piramida fokusira prirodnu energiju i vrlo povoljno deluje na ljudski organizam.

Istraživanja u Rusiji se nastavljaju i u planu je izgradnja nekoliko ovakvih kompleksa širom Rusije.

On the relative everything…

Years or months, days…. times flies fast… Only thing we can be sure is – nothing!

Really, how many things you have planned, decided or expected – that never came true, or happened even? But, on the other hand, how many totally unexpected events have came to be, that made you happy, surprised satisfied!!

You know about Quantum physics? You don’t? OK, its a thing many PHD’s don’t understand either.

In essence. quantum physics says everything, EVERYTHING is connected on all levels, from atoms to the world we see. Now – tadadaaaa-  bells and gongs – no one knows HOW everything is connected and WHY it acts the way it does. They also have a scientific name for that , made by Einstein himself – A SPOOKY ACTION AT A DISTANCE! Yes, spooky!  The pure essence of every live and dead thing in the Universe is spooky! It’s a nice way to say that no one knows really how anything works. Yes we have physics laws in our everyday world, but at atomic and molecular level everything falls apart! True stuff!

So, think for a second on you and your daily activities – hey, no one knows why things happen, sometimes stuff we think is bad is actually very good for us, many times when we think everything is bad, Sun shines thru! Think about milions of people who were in war, poverty, starvation! And they come trough it! They found a way!

Everyone has its own way and its own path! And who made that road, where every way goes – no one knows! Even Quantum Physic’s, even PHD’s and Nobel winners!!

Ivan Trajkovic /

ДР. или нешто друго ?

Полемика у медијима око “оваквих и онаквих доктората” и све полемике око целе те приче, навеле су ме да се мало осврнем око себе.

По неким подацима, на Бироу НСЗ у Србији има око стотину доктора наука. Број оних са дипломама разних факултета , и државних и приватних, се креће у десетинама хиљада. Хм! Значи, у овој и оваквој Србији, највећи престиж је бити Др. Е супер, кажем ја, до јуче је највећи престиж био поседовање немачке лимузине и америчког мобилног, оног са загризаном јабуком на њему. Оно, наравно,тако и треба, сад су друга времена, те ниједна ташта неће зета који није Др. Шалу на страну, ма којим послом се ви бавили, ма коју диплому имали, велике су шансе да је конкуренција у тој области не огромна, већ стравична. Сведоци смо, уназад неколико година, да се велики број младих лекара одмах по дипломирању одлучује да напусти Србију, јер су у Европи и на Западу лекари свих врста и квалификација веома тражени. Тако да је данас у Србији највећи дефицит анестезиолога, радиолога, кардиохирурга.Лекарима у Србији се не може понудити већа плата, а тамо сигурно имају већу од 74.000 динара, колико овде добијају специјалисти. За разлику од њих, млади информатичари се већ после друге године студија одлучују за иностранство. На време. Тешка су времена, па је и тешко бити паметан. Након завршених студија , чак 39 одсто свих студената себе види у иностранству. Главни разлог за одлазак из земље је низак животни стандард у Србији, а следе немогућност запослења и даље школовање. Са друге стране, наши млади лекари важе за најбоље у Немачкој, Француској, Шведској, Швајцарској. Наши информатичари такође раде у највећим светским ИТ компанијама.

Ако се стварно жели опоравак земље, онда, млади напред, школовани напред. Не може бити да држава нема пара за младе лекаре, инжењере, архитекте, информатичаре. Они су будућност ове земље, они су ова земља. А, за докторате има времена, још смо млади.

Иван Трајковић
Новинар и Блогер

Nebojša Krstić – “Vučić je jedina prava pro – EU snaga u Srbiji!”

 

a1

Intervju sa Nebojšom Krstićem, marketinškim stručnjakom i nekadašnjim savetnikom Predsednika Srbije.

 

1. Zašto uvek više kritikujemo, a manje predlažemo rešenja ? Da li je u Srbiji “uvek kriv neko drugi” ?

Javni prostor u kome bi, po pravilu, trebalo da se prelamaju reakcije na ono što vlast čini ispunjen je glasovima povišenog tona a smanjenog IQ-a. Tu ćete primetiti svaku vrstu zakeranja, zluradosti, nipodaštavanja, hejta, uvreda i mrzovolje, ali inteligentnu, razumnu, razložnu kritiku koja nudi i rešenja nećete naći ma koliko je pažljivo tražili. Kad ova nekonstruktivnost dolazi iz redova opozicije, možda se i može naći neka reč opravdanja – stranački je interes svake opozicione partije da vlast bude loša, zato one i tvrde da je sve loše, čak i oni potezi koje bi same opozicione stranke učinile, da su sada vlast.  Ili su činile dok su bile vlast. Ta neprincipijelnost, dakle, kada su stranke u pitanju ima neku svoju unutrašnju logiku, ali takvo ponašanje koje je uveliko zahvatilo intelektualnu elitu, nema opravdanja, jer intelektualci ne bi smeli da imaju partikularni interes i uvek bi morali da razumeju i brane javni, odnosno, društveni interes. A oni to ne čine uopšte ili čine vrlo retko. Ponekad imam utisak da su intelektualci destruktivniji i neodgovorniji nego ono što zovemo “političkom elitom”. Zašto je to tako, svakako je zanimljiva tema za analizu.

2. Skoro svi političari u Srbiji govore o potrebi reformi.. Koje su, po Vašem mišljenju tri najvažnije reforme koje nas čekaju, ili koje su već trebale da se dese?

Po mom mnjenju, najvažnija je reforma svesti. To znači, moramo se dovesti na nivo da prestanemo sa samozavaravanjem da su nam za sve nevolje drugi krivi, da nas čitav svet mrzi i da smo mnogo važni. Potom treba da razumemo koje su naše realne mogućnosti i da shvataimo da je u pravu samo onaj političar koji nam kaže istinu: “Neće nam biti bolje dok sami ne uradimo sve što je potrebno da bi nam bilo bolje”, a da su svi oni koji nude laka rešenja koja će preko noći vratiti beneficije iz vremena titoizma, kao i oni koji nude ponovni sukob sa svetom, demagozi, prevaranti i paraziti koji se hrane nesrećom. Srbiji je potrebn nešto sasvom drugo – elita, intelektualna i politička koja će izbegavati svaku nevolju i koja će pomoći da Srbija nađe svojoe mestu u zavetrini, zaštićena od bure koju izazivaju sukobi velikih sila.

3. Kakva je trenutna situacija u našim medijima?

O tome mogu da sudim samo kao čitalac. Situacija je loša, otpuštaju se novinari, a mediji, u najvećem broju slučajeva nude beznađe, agresiju, depresiju, crnilo i propast kao sliku realnosti, dok su bulevarski i petparački sadržaji proliferisali do neslućenih visina. Moguće je da neka vrsta opravdanja postoji u tome što sve manji broj ljudi čita štampu i da je kriza velika, ali svaki medij, elektronski i štampani, troši državnu frekvenciju koju je dobio samo na korišćenje, i zato ima društvenu odgovornost u odnosu na sadržaje koje nudi konzumentima.

4. Da li su novinari u Srbiji slobodni da rade bez uticaja i pritisaka?

To bi bilo dobro da novinari odgovore. Moje iskustvo iz vremena kada sam bio savetnik za medije predsednika Republike, kaže da su priče o pritiscima, zabranama i cenzuri tada bile nerealne, pa zaključujem da postoji verovatnoća da su i sada. Ono što mi je u ovoj temi zanimljivo jeste da o cenzuri u medijima uvek govore ljudi koji nemaju nikakve vez s medijima, a meni bi daleko relevantnije bilo ono što o tome kažu urednici i novinari.

5. Da li je na redu prodaja “porodične srebrnine” ili privatizacija preduzeća koja su odavno trebala biti privatizovana?

Privatizacija javnih preduzeća nije nikakva prodaja srebrnine jer država nije dobar menadžer i sva preduzeća u njenom vlasništvu, čak i ona koja trenutno dobro rade, u bliskoj će budućnosti gubiti na konkurentnosti i na vrednosti. To važi čak i za Telekom, a kamo li za ostala manje profitabilna. Interes države nije da rukovodi preduzećima i da miri apetite stranaka na vlasti, već da ta preduzeća budu uspešna, konkurentna, da plaćaju porez i da zapošljavaju stričnjake. A to mogu biti samo ako im nije vlasnik država.

6. Мnogi naši umetnici u svetu su daleko bolji od ambasadori od ambasadora-političara. Da li su kultura i sport “najbolji izvozni proizvod” Srbije?

Mislim da su sportisti i umetnici odlični ambasadori samo dok su u svojoj prirodnoj sredini, dakle u sportu ili umetnosto kojom se bave. Ambasade nisu mesta za njih i tu treba da su samo profesionalne i obrazovane diplomate. U doskorašnjoj praksi i ambasade su bile mesta za podmirivanje familije osoba na vlasti, bile su sredstvo nagrađivanja raznih sekretarica i “saradnica”, što je jako loše jer je diplomatija izuzetno naporan i odgovoran posao koji zahteva vrhunske profesionalce. Postavljanje “zaslužnih” neznalica na mesto ambasadora isto je, ako ne i gore, nego davanje laiku da projektuje soliter ili most.

7. Da li su odnosi između USA i Srbije dobri, po Vašem mišljenju? Imali smo i potpisivanje / revidiranje sporazuma sa NATO?

Odnosi Srbije i USA nisu dobri u polednjih dvadesetak godina, odnosno nisu dobri onoliko koliko bi morali da budu. Naime, uveren sam da su odnosi sa SAD oni koji definišu našu spoljnopolitičku poziciju. Sva nevolja koja nas je snašla, naročito u poslednjoj dekadi XX veka, bila je posledica pogrešne političke procene da nam se isplati da ulazimo u sukob sa najvećom silom vojnom na planeti. E, pošto smo umesto da sa SAD gradimo prijateljske i partnerske odnose ušli u sukob, naravno, pretrpeli smo poraz, izgubili Kosovo i imali ljudske žrtve. Jednima i dalje nije jasno zašto smo izgubili, a drugi na tim  gubicima grade svoj antiamerikanizam i antievropejstvo, svirajući na tankim žicama proruskog i sveslovenskog sentimenta trudeći se da tom patetičnom demagogijom namaknu sebi glasove na izborima. Srećom, za sada dosta neuspešno. Sporazum s NATO koji je potpisala prethodna Vlada, a ratifikovala ova, korak je u dobrom pravcu i hrabar potez za svaku pohvalu.

8. Koliko je Srbija daleko ili – blizu – EU u ovom trenutku?

EU nam je posle otvaraja poglavlja bliža nego ikad. A opet, ne toliko blizu da eventualno političko iskliznuće iz šina kojima se Srbija trenutno kreće ne bi ugrozio sve dosadašnje napore. Aktuelna Vučićeva proevropska Vlada ostvarila je otvaranje poglavlja, dok zauzvrat dobija svakodnevne kritike proevropske opozicije koja ide na izbore ne znajući kako da pređe cenzus, što je paradoks bez presedana. Ova beslovesna situacija ide na ruku antizapadnjačkim strujama u Srbiji, odnosno, proruskoj opoziciji koja sebe iz nepoznatog razloga zove “patriotskom”. Sve ovo dovoljno govori o bizarnosti političkog trenutka i apsolutnom nedostatku političke pameti u redovima onog što smo nekada zvali “demokratskom” opozicijom.

Ivan Trajković