SRBIJA JE NA PRAVOM PUTU

Intervju sa Tijanom Nikolić, poslanicom Demokratske Stranke

1. Koliko je Srbija blizu EU?

Srbija ne čini samo ovih dana odlučujuće korake ka EU, već to cini citavu proteklu deceniju, još od Vlade Zorana Đinđića. Nasu posvecenost EU pokazali smo napornim radom, donosenjem teskih odluka, zavrsetkom saradnje sa Haskim tribunalom, prilagođavanjem zakonske regulative evropskim standardima, formiranjem nezavisnih regulatornih tela, unapredjenjem i promovisanjem dobrosusedskih odnosa i odnosa u regionu. Naravno, pred nama je jos mnogo posla- odrzanje kontinuiteta u reformama, unapredjenje u oblasti primene postojecih zakona. Poslednji Izvestaj Evropske komisije o napretku Srbije pokazuje nedvosmisleno da smo dostigli standarde dovoljne za prelezak na sledeci korak- kandidaturu i otvaranje pregovora o clanstvu u EU. Medjutim, Srbija ima težak višedecenijski problem sа Kosovom a u EU postoje razlike o tome kako ga treba rešavati i šta se na tom polju očekuje od nas. Zato ne mozemo licitirati datumom kada ce Srbija dobiti status kandidata za clanstvo u EU kao potvrdu dosadasnjeg zalaganja i posvecenosti reformama. Ipak, verujem da je taj momenat blizu.
Ono u sta smo sigurni je da je buducnost Srbije u Evropskoj uniji, jer nas narod i država nesumnjivo pripadaju evropskoj porodici.

2. Na koji način građani mogu doprineti reformama?

Jedini nacin da uspemo u procesu reformi i evrointergracija je da se celo drustvo ukljuci u taj proces i da svako od nas doprinese njegovom ubrzanju. Srbija je u prethodnom periodu konkretizovala svoj odnos sa EU na način koji donosi konkretne koristi našim građanima – odmrznut je Prelazni trgovinski sporazum, ukinute su vize za odlazak u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, usvojeni su brojni zakoni kojima se uvode evropski standardi u razlicite oblasti… Proces evrointegracija nalazi se u fazi usvajanja konkretnih javnih politika, koje treba da se primenjuju u lokalnim zajednicama.
Medjutim, ovaj proces treba da bude decentralizovan i lokalni akteri treba da prepoznaju svoju ulogu u njemu. Pogrešan je utisak da evrointegracijama treba da se bave samo određene državne institucije. Značajna je i uloga nevladinih organizacija koje svojim delovanjem treba da uključuju što više građana u ovaj proces.
Da bi doprineli reformama i istovremeno poboljsanju sopstvenog kvaliteta zivota, gradjani treba da učestvuju u kreiranju lokalnih i regionalnih politika, i sto je najbitnije shvate znacaj dosledne primene usvojenih zakona i ostalih propisa uskladjenih sa medjunarodnim standardima.

3. Kako se izboriti za bolji standard građana?
Razvijena privreda na teritoriji cele drzave uz pomoc novih investicija, razvijanje infrastrukture,
definisan institucionalni okvir, adekvatno korišćenje potencijala i razvijanje ljudskih resursa jesu nas cilj. Namera aktuelne vlade pri njenom formiranju 2008. bila je da pre svega reformom državne uprave i izgradnjom infrastrukture stvorimo uslove za viši nivo standarda građana i investicije. Ekonomska kriza nije zaobisla ni Srbiju, pa su efekti nasih napora znacajno umanjeni. Srbija, kao i druge zemlje, bez četiri odsto i više godišnjeg rasta, ne može da izgradi viši nivo životnog standarda građana.
Ipak, i Vlada i opštine su cvrsto posvecene cilju poboljsanja standarda i daljeg otvaranja radnih mesta a uz pomoc rasta investicija, jačanje infrastrukture, podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, dijalog javnog i privatnog sektora..

4. Koliki je značaj mera za podsticaj privrede u lokalnim sredinama?

Srbija posvecuje veliku paznju podsticaju privrede u lokalnim sredinama zato sto ubrzani privredni razvoj jedinica lokalne samouprave, posebno velikih industrijiskih centara, jeste od posebnog interesa za nasu zemlju. Pojedini veci industrijski centri i njihov razvoj doprinose ravnomernom razvoju zemlje i privrede, smanjenju stope nezaposlenosti, razvoju susednih opstina i poboljsanju standarda gradjana koji gravitiraju ka tim centrima. Nas cilj jeste pokretanje i unapredjivanje prozivodnje pre svega u tim industrijskim centrima, a mere koje na putu ka tom cilju upotrebljavamo jesu usmerene pre svega na podsticanje domacih i stranih investicija, ubrzanje privatizacije i restruktuiranje javnog sektora na konzistentan i socijalno odgovoran nacin.

5. Koji su modaliteti u saradnji izmedju Srbije i USA?

Ove godine navrsava se 130 godina diplomatskih odnosa izmedju nasih zemalja. Saradnja Srbije i SAD danas se prostire u vise oblasti, pa osim politickih odnosa imamo partnerstvo u ekonomskoj i sferi odbrane. Uzajamna saradnja u oblasti odbrane je upravo ono cime se posebno mozemo pohvaliti. Naše zemlje imaju izuzetnu saradnju koja daje izvanredne rezultate pre svega u borbi protiv globalnog terorizma i organizovanog kriminala, kao i saradnju na izuzetno uspešnim programima, poput onih iz oblasti vojnog obrazovanja i modernizacije Vojske.
S druge strane, americke kompanije prepoznaju određene pogodnosti koje Srbija daje svojom obrazovanom radnom snagom, tehničkim i jezičkim veštinama, te se zbog toga poslednjih godina odlucuju za investiranje u Srbiji. Nasa zemlja je, naravno, zainteresovana za dalje jačanje političkih i ekonomskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Važno je da nastavimo da gradimo jace partnerstvo, ne samo između vladinih zvaničnika već i između privrednika, akademskih građana. Važno je da mladi ljudi putuju i uče u SAD. ali i da dovodimo mlade Amerikance ovde.

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s