MLADI LIDERI U SRBIJI – MINA PAVLOVIĆ


Rođena je 1990 godine u Beogradu, studentkinja je Socijalne politike i socijalnog rada na Fakultetu političkih nauka. Postala je aktivna članica GSA od marta 2011. Godine. U GSA radila je na prezentaciji godišnjeg izveštaja u skupštini grada Beograda, takođe je učestvovala na međunarodnom projektu “SING EQUALITY BRING EQUALITY” (http://www.youtube.com/watch?v=Gt8hK8jcG8U) koji je organizovala GSA u Novom Sadu u okviru programa Mladi u akciji. Na sajmu NVO bila je na štandu i na tribini koju je organizovala GSA. Učestvovala je na drugoj Beogradskoj nedelji bezbednosti koja se dešavala novembra ove godine. Pored toga aplicirala je u Briselu Evropskoj komisiji, takođe u okviru programa Mladi u akciji za svoj projekat “True colours”, koji će se baviti promocijom LGBT prava kroz kreativne metode fotografije.

Koliko se u Srbiji poštuju ljudska prava?

Srbija se svakodnevno trudi da korača u smeru dostizanja Evropskih standarda kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, ali ona to čini nedovoljno brzo i efikasno. Devedesetih godina prošlog veka nigde u medijima nismo imali prilike da slušamo o diskriminaciji i stigmatizacji manjiskih grupa. Nije bilo govora o potrebama i narušavanju prava Roma, osoba sa invaliditetom, LGBT populacije… Danas je ta tematika sastavni deo naše svakodnevnice. Vlada republike srbije je 2009. godine na predlog Ministarstva rada i socijalne politike donela Zakon o zabrani diskriminacije i uspostavljen je nezavisni državni organ, Poverenik za zaštitu ravnopranosti, koji ima ovlašćenje da prima i pokreće pritužbe zbog povreda ovog zakona i da deluje u konkretnim slučajevima. Gej strejt alijansa je na osnovu ovog zakona dobila dva veoma važna slučaja. Prvi je tužba protiv dnevnih novina Press, koje su dozvoljavale pisanje diskriminatorskih komentara upućenih LGBT populaciji i govora mržnje. Ovo je prva presuda u istoriji srpskog sudstva na osnovu govora mržnje protiv LGBT populacije i jedna od prvih prvih presuda na osnovu zakona o zabrani diskriminacije. Drugi slučaj je prvostepena presuda zbog teškog oblika diskriminacije LGBT osoba, protiv Dragana Markovića Palme, gradonačelnika Jagodine, predsednika parlamentarne političke stranke Jedinstvena Srbija (JS) i doskorašnjeg narodnog poslanika te stranke u Skupštini Srbije. Tako da ne mogu reći da se ljudska prava uopšte ne poštuju i da nema pomaka, ali smo i dalje svedoci jako velikog broja slučajeva nasilja nad manjiskim grupama kao najtežeg oblika nepoštovanja ljudskih prava. Sledeći korak koji Gej strejt alijansa želi da preduzme jeste uvođenje zločina iz mržnje u Krivični zakon Republike Srbije, gde bi se slučajevi u kojima je prepoznat zločin iz mržnje mnogo oštrije kažnjavali i brže procesuirali.

Šta u Srbiji možeš kad si mlad?

Srbiju sa određenom rezervom danas možemo nazvati zemljom koja svojoj omladini pruža pojedine mogućnosti u zavisnosti od njenog interesovanja. Ono što ja vidim kao veliku šansu za omladinu iz Beograda jeste Kancelarija za mlade osnovana 2009. godine koja predstavlja vezu mladih Beograda i Gradske uprave. Ova organizaciona jedinica konstanto otvara konkurs za olakšavanje putovanja mladima, razne kurseve itd. Takođe danas imamo sve veći broj nevladinih organizacija koje su otvorene za članstvo. Veliki broj projekata koji dobrim studentima i srednjoškolcima omogućava da putuju i proširuju svoje znanje, takođe i da dobijaju stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu. Ono što je moja zamerka ovome jeste nedvoljna informisanost mladih. Veliki broj njih ni ne zna za prilike koje su im pružene te stoga smatram da mediji moraju pokazati više angažmana u ovome jer je baš ta edukovana i aktivna omladina potrebna Srbiji.

Koliko je Srbija blizu EU?

Srbija se trenutno nalazi na veoma nestabilnom terenu za sve one koje žele da je vide u Evropskoj uniji. 9. decembra pali smo test i nismo dobili status kandidata, ovi pregovori pomereni su za mart 2012. godine. Ne mogu reći da Srbija nije prešla jedan dobar deo puta u procesu evrointegracija, završena je saradnja sa Haškim tribunalom, donet je veliki broj zakona i uredbi u skladu sa Evropskim standardima ali izgleda da sve to nije bilo dovoljno. Srbija je sada u period velikog političkog haosa. Predizborna kampanja je na pomolu, nemamo status kandidata, još uvek postoje političke partije koje se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Mnogo toga će zavisti i od buduće vlade koja bude formirana posle izbora. Evropska unija očekuje od Srbije da reši pitanje Kosova, a naša vlast za to još uvek nema rešenje. Takođe Srbiji su potrebni novi mehanizmi u brobi portiv korupcije, organizovanog kriminala, desničarskih organizacija, velikog nivoa nasilja, rešenje ekonomskih problema, reforme zdravstvenog sistema koji je u veoma lošem stanju itd. Sa druge strane mnogi politički analitičari najavljuju nestabilnu budućnost same Evropske unije zbog krize evra i svetske ekonomske krize. Tako da je veoma teško uspostaviti bilo kakvu tvrdnju u odosu Srbija – Evopska unija. Verujem da će se ovo pitanje u narednom periodu biti kristalizovano.

Reforme u Srbiji ili reformisana Srbija?

Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju regulatorne reforme za period od 2008. do 2011. sa Akcionim planom, Narodna skupština je u periodu jul 2008-jun 2009. usvojila 109 novih zakona koji se odnose na uvođenje evropskih standarda u raznim oblastima. Danas se nalazimo na izmaku 2011. godine i ja ne mogu da vidim velike promene u ekonomskom standardu Republike Srbije. Stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje iznosi oko 19%, nalazimo se pri dnu skale životnog standarda u Evropi. Neophodno je unaprediti administrativne kapacitete na svim institucionalnim nivoima, takođe potrebno je uspostaviti mehanizme koji će kontrolisati reforme kako bi građani mogli da koriste svoja prava i mogućnosti. Hitno nam je potrebna reforma pravosuđa, ubrzavanje sudskih postupaka i sprovođenje zakona u delo. Takođe građani i građanke Srbije moraju početi sa preuzimanjem odogovornosti za aktiviranje u političkoj situaciji u državi. Kakvi su građani takva je država. Zato se promene moraju vršiti i na mikro nivoima, jer su pojedinci oni koji delimično sprovode sistem. Lično ja se uvek zalažem za reforme u Srbiji.
O vašem radu i budućim planovima?
Mlada sam, još uvek studiram, i ne mogu tačno da odredim ono čime bih volela da se bavim. Jedino što znam jeste da želim da menjam svet i život u Srbiji, i zaista verujem da je kvalitetnim metodologijama i strpljenjem to moguće. Svedoci smo svakodnevnih promena u svetu. Moj politički angažman je uglavnom baziran na promociji i borbi za LGBT prava, ali ću uvek dati svoj doprinos bilo kojim oblicima širenja tolerancije, jednakosti, nenasilja i slobode u društvu. Želim da živim u Srbiji u kojoj ima mesta za svaku jedinku bez obzira na rasu, pol, seksualnu orijentaciju, etničku i versku pripadnost. Zajedničkim naporima verujem da to možemo da postignemo.

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s