O TWITTERU I NOVINARIMA – DRAGAN JANJIĆ


1. Srpsko novinarstvo danas – koliko ima profesionalizma a koliko “žute” štampe?

Profesionalizam u srpskom novinarstvu je već godinama na silaznoj liniji. To je odraz stanja u društvu u kome ne postoji javni društveni dijalog o ključnim pitanjima, dok populizam dobija zamah.

U takvim uslovima pristup karakterističan za tabloide se „uvlači“ i u takozvane ozbiljne medije. Tako se dogodilo da imamo vrlo moćnu „žutu stampu“, ali i druge medije sa prilično „požutelim“ kriterijumima.

Većina medija olako prihvata podatke i informacije koje im doturaju različiti centri moći i na osnovu toga se uključuju u kampanju protiv pojedinaca i institucija. Mislim da je to jedna od najozbiljnijih slabosti srpske medijske scene.

2. Da li mislite da je previše neukusa na domaćim TV kanalima?

Neukus polako postaje dominantan, naročito kod komercijalnih emitera. Previše je čeprkanja po privatnim životima, oblačenje i ponašanje voditelja i učesnika raznih emisija je na ivici pornografije ili je čista pornografija.

Vrednosti koje se nude su trivijalne. Publika se podstiče da sopstvene živote, opterećene siromaštvom i drugim nevoljama, transponuje u živote takozvanih zvezda. Nudi se sistem vrednosti u kome je najvažnije ko je u „svetu poznatih“ koga prevario, ko je sa kim vidjen…

3. Kako finansirati RTS – pretplata ili…?

Najvažnije je da izvor finansiranja bude nezavistan. Stanovništvo je osiromašilo i očigledno više ne može i ne želi da dobrovoljno plaća pretplatu. Zato će verovatno biti nužno naći neki drugi model.

U svakom slučaju, ukoliko se država pojavi kao neko ko će da prikuplja novac, ne sme se dogoditi da bude u poziciji da određuje i kontroliše način trošenja tog novca.

Ako se novac obezbeđuje direktno iz budžeta, rešenje mora da bude takvo da parlament na početku godine odredi iznos za te namene a da Vlada bude lišena prava da na bilo koji način utiče na dinamiku isplate ili da menja iznos koji je parlament utvrdio.

Ako se rešenje traži u uvodjenju posebne takse, ono takodje mora da podrazumeva da Vlada ne može da utiče na dinamiku isplate i način trošenja prikupljenog novca.

Nezavisnost javnih servisa i njihovo normalno funkcionisanje treba obezbediti kroz nezavisna tela koja već postoje. Drugo je pitanje kako ta tela funkcionišu i da li vladajući krugovi i drugi centri moći nalaze načina da utiču na njegove odluke.

4. Koliko je moguće u Srbiji pomeriti granice kada su mediji u pitanju?

Pomeranje granica kada je reč o medijskim slobodama i jačanju profesionalizma moguće je u onoj meri u kojoj je srpsko društvo zainteresovano za tako nešto. Kada i ako poraste društvena potreba za ozbiljnim dijalogom o suštinskim pitanjima, veći prostor dobiće mediji koji u prvi plan ističu javni interes i novinarski profesionalizam.

Značajan uticaj mogu da imaju i novinari i njihove organizacije, ali taj uticaj ne može da bude odlučujući. Mediji su i industrija, imaju svoje vlasnike, a vlasnici imaju interese. Neizbežno je da oni mogu odlučujuce da utiču na uredjivačku politiku.

Nužno je, dakle, izgraditi mehanizme koji bi omogućili očuvanje medijskih sloboda.Srpske vlasti takve inicijative u načelu prihvataju, ali ih u praksi ne sprovode. Država, recimo, odbija da se povuče iz vlasništva nad medijima i da promeni način trošenja budžetskih sredstava usmerenih ka medijima. Vlasti na ustupke mogu da budu prinudjene i u sklopu ispunjavanja zahteva koji se tiču uključivanja Srbije u Evrointegracije.

5. Da li smatrate da su mreže poput Twittera i Blogova novi vid novinarstva?

Osnovni zadatak novinarstva je da objektivno, tačno i blagovremeno obavesti javnost o događajima od javnog interesa. To se na samom početku činilo samo u štampanim izdanjima, zatim je došao radio, pa televizija. Sada je tu internet sa svojim mogućnostima, koje podrazumaveju i društvene mreze.

Ali, profesionalno novinarstvo treba da ostane profesionalno novinarstvo, bez obzira na kojoj od pomenutih platformi se pojavljuje. Tviter i druge mreže su pre alat koji se koristi za informisnaje gradjana, nego što su neki novi vid novinarstva. Dobar, profesionalno uradjen tekst je podjednako dobar i kad je objavi u štampanom mediju, i kad se objavi u obliku bloga.

Nužno je, međutim, znati da samo mediji i medijske organizacije raspolažu mehanizmima uz pomoć kojih mogu da se bruse profesionalni kriterijumi i uspostavlja kakav-takav sistem odgovornosti. Postoje odgovorni urednici, sudovi časti i slično, a svega toga u takozvanom gradjanskom novinarstvu nema.

To ne znači da na blogovima i drugim platformama nema sjajnih tekstova. Njihova svrha u ovom trenutku je da nadomeste ono što ne rade priofesionalni mediji. Dragoceni su kada je reč o otvaranju prostora medijskih sloboda jer otvaraju veoma važne teme koje kontrolisani mediji ne žele ili ne smeju da otvore.

Sa porastom broja korisnika interneta povećavaće se i broj ljudi koji koriste različite mreže i citraju blogove. Smatram da ce doći do veće interakcije izmedju njih i klasičnih medija. Taj proces je uveliko u toku jer klasični mediji sve više sadržaja nude na internetu, a društvene mreže koriste kako bi privukli publiku.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s