INTERVJU – MILAN JOVANOVIĆ STRONGMAN

1

1. Da li u Srbiji postoje sportske “zvezde” u pravom smislu te reči?

Mislim da bi se stanje bolje opisalo pitanjem “da li u Srbiji postoji sport?”. U zadnje dve dekade došlo je do urušavanja raznih sistema i normi ponašanja i to nije mimoišlo i naš sport. Glavna mera je postao novac a ne igra. Tako da danas imamo timove pa i reprezentacije koje su sastavili uticajni menadžeri, a koje su ispod nivoa kakav očekujemo mi kao publika. Igrači od malena bivaju “gurani” od roditelja sa jakim “sindromom Srđan Đoković”. Od malih nogu od svoje dece očekuju milione… Tako danas, recimo, naš timski fudbal u mnogome podseća na radničke sportske igre. Nije mnogo bolje ni sa rukometom, vaterpolom, … Igrači koji igraju u Srbiji jesu možda poznati ali ne i zvezde.

Dva svetla primera su Novak Đoković i KK Partizan. Novak jeste naš ali ne igra kod nas, a KK Partizan je brend kao tim a ne kao skup zvezda.

2. Koliko je izgled bitan za jednu javnu ličnost?

Od izgleda je bitniji imidž odnosno slika koju o sebi stvara, ta – virturelna javna ličnost. Kažem virtuelna jer od ovih silnih rijalitija teško da možemo da pohvatamo ko je ko.

Generalno lepi ljudi bolje uspevaju u životu. Lepe žene su bolje plaćene od onih malo manje lepih.

3. Šta misliš o sportistima u politici?

Da – to što se neko bavio sportom sigurno ne znači da mu je to minus. Naprotiv. Disciplina, timski rad, ideja, upornost, poštovanje pravila, … To su sve komparativne prednosti sportiste.

.4. Koje si sve nagrade i medalje osvojio na takmičenjima?

Da ne zauzimam prostor, odgovoriću kratko, sa vrha piramide: 3 puta prvak sveta u powerliftingu.

5. Vlada mišljenje da je bavljenje sportom teško i da oduzima dosta vremena… da li je baš tako?

Bavljenje sportom je pomeranje granica i menjanje sopstvene psihe. Da bi bio vrhunski treba da treniraš i kad izgleda da je nemoguće izdržati i nastaviti. U mnogim knjigama piše “uspeh je van zone komfora”. Sport postaje deo života pa onda više ne oduzima vreme nego čini život. Kad pogledamo, i sam svakodnevni život nam oduzima dosta vremena.

6. Koje bi prve tri stvari promenio u Srbiji?

1) Strogo poštovanje zakona, koji treba da budu oštriji, uz obavezno ispitivanje porekla imovine.

2) Smanjivanje parlamenta na 75 odbornika, koji biraju premijera a on samostalno sastavlja Vladu .

3) Uvođenje komisije za šund i kič, ukidanje rijalitija, Zvezdi granda, … Uz reformu obrazovnog sistema pos istemu “copy-paste Finska”.

7. Koliko je Srbija realno daleko od Evrope ?

Ukus lubenice zavisi i od mesta gde se zaseče. Ako gledamo najgore primere, onda ispada da smo daleko od Evrope. Ali ako gledamo kroz onaj fini deo Srbije koji se ne čuje,a po definiciji koja se pripisuje Andriću “Dođe vreme da pametan zašuti, budala progovori i fukara se obogati” – onda za Srbiju ima nade.

Ključna stvar je borba sa korupcijom koja je pojela sve tekovine građanskog društva. Ako je suzbijemo, poboljšamo prosvetu, radnu etiku – “Evropo evo nas”.

8. Šta misliš o tzv. starletama kojih ima dosta u našim medijima?

Starleta je dobra riba koja se jednom pojavila u filmu ili nekoj reklami a nakon toga živi od pojavljivanja – od pojavljivanja u nečijem društvu. Jedna od najpoznatijih svetskih starleta Ana Nikol Smit je definisala pravila ponašanja i način finansiranja starleta. Prva Jugoslovenska starleta je Lepa Brena koja je počela da se pojavljuje polugola u svim medijima.

Ako već postoji želja publike da vidi starlete (da ne diskutujemo ko im je kreirao tu potrebu) onda starlete treba držati na MUTE. Neka se vide, ali da ih ne čujemo. Nije prirodno da one budu trendseterke i primer za ugled. Ako ne znate o čemu pričam pogledajte kako se oblače klinke kada idu na proslavu male mature. Ne želim da znam kako se ponašaju.

9. Da li je Internet pretnja TV-u i klasičnim medijima u Srbiji?

Internet često pruža više od televizije. Pogotovo ako ga poredimo sa RTS – Repriznom Televizijom Srbije. Veliki deo proaktivnog stanovništva informacije i zabavu češće nalazi na netu nego pred ekranom TV prijemnika.

Što se mene tiče ja sam uvek na netu a veoma retko uz TV. Gledam pojedine utekmice KK Partizan, Utisak nedelje i History channel… I to kad uspem da se izborim sa decom koja gledaju Discovery i HBO.

10. Da li i koliko koristiš društve mreže Facebook i Twitter? Da li ti one pomažu u poslu?

Ja sam pola čovek a pola društvena mreža. Svakodnevno sam na Tviteru i vrlo često na fejsu. Upleten sam do guše u fenomen društvenih mreža.

Pri tom, ljudi češće razmatraju pojam mreža nego društvo. Ljudi koji su “navučeni” na, recimo Tviter, nisu navučeni na sam sajt, nego na komunikaciju koju imaju sa ljudima sa kojima se “prate”. Negde pročitah da je Tviter “informacioni Las Vegas” jer nikad ne znaš kakva vest će, prvo tebi, pasti u krilo. Svaka nova interesantna stvar nadražuje specifične delove mozga i nama se luče supstance koje izazivaju osećaj spokojstva. Nije baš kao sa drogom i cigaretama, ali nije ni daleko 🙂

S druge strane prateći moje tvitove ljudi vide kako razmišljam, neki recimo i prestanu da me smatraju “nabildovanom cepankom” dok neke samo uverim da su u pravu što me takvim smatraju. “C est la vie”.

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s