SRBIJA NA EVROPSKOM PUTU : NENAD HAFNER

Nenad Hafner

Razgovor sa mr Nenadom Hafnerom, direktorom Javnog preduzeća “Nišstan” u Nišu

Koliko je u ovom trenutku Srbija zaista blizu EU?

Srbija se nalazi pred ozbiljnim procesom usklađivanja društvenih, ekonomskih i političkih normi, što je neophodan uslov za priključenje u grupu evropskih zemalja koje čine Evropsku uniju. Već dugo je članstvo u EU vrhunski spoljnopolitički prioritet Srbije i sve je veći broj pristalica stava da Srbija treba da krene tim putem. Do pre samo nekoliko godina na političkoj sceni Srbije je jedan od osnovnih podela među strankama bio stav o tome da li treba ili ne treba juriti članstvo u EU. Danas je, osim stranke Vojislava Koštunice, kod svih ostalih parlamentarnih stranaka koje participiraju u Skupštini Republike Srbije jedan od glavnih programskih ciljeva upravo priključenje EU. Prema tome, sa unutrašnje-političkog aspekta, Srbija je u ovom trenutku blizu EU. Takođe, nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU i nakon potpisivanja Sporazuma premijera Srbije, Ivice Dačića, sa premijerom Kosova, Srbija je dobila podršku i same EU da započne sa navedenim procesom. Dakle, nije dovoljna samo naša želja da budemo deo evropske porodice, već je neophodna i želja EU da vidi Srbiju u njihovim redovima i čini mi se da su se te dve želje konačno poistovetile. To sve znači da je i sa spoljno-političkog aspekta Srbija zaista blizu članstva u EU. Lični moj stav je da smo mi evropska država, ne samo teritorijalno, jer sa tog aspekta nedvosmisleno pripadamo Evropi, već i civilizacijski, s obzirom da gajimo civilizacijske vrednosti koje postoje i u ostatku Evrope.

2.Borba protiv korupcije kao iskrena borba protiv kriminala u Srbiji ili borba za bolju poziciju na sledecim izborima?

Srbija je objavila rat korupciji i organizovanom kriminalu i tu borbu je nastavio da vodi Premijer Srbije, Ivica Dačić, kao i prvi Potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić i ova borba ne sme da bude kalkulantska, samo sa ciljem da se određene političke partije pozicioniraju pred izbore. Ova borba mora da bude iskrena, jer samo takva može da da pozitivne rezultate i mislim da nema sumnje u to da ona takva i jeste. U tome se slažu i predstavnici svih međunarodnih institucija u Srbiji, EU, UN, Savet Evrope, OEBS, kao i ambasador SAD u Beogradu, koji pozdravljaju napredak u usvajanju Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i naglašavaju da je Vlada Srbije pokazala čvrstu volju i posvećenost da ovaj problem iskoreni. Međutim, ova borba neće biti laka niti brza, s obzirom na visok stepen korumpiranosti srpskog društva i potrebu da se obezbedi institucionalna podrška ovoj borbi u vidu nezavisnog i efikasnog sudstva, tužilaštva i policije. Pitanje borbe protiv korupcije naći će se i u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, pa je i to jedan od razloga da se ovom pitanju posveti puna i iskrena pažnja. Sa druge strane, smanjivanje i potpuno uništavanje korupcije uticaće pozitivno na privredu Srbije tako što će privući strane investitore, koji će biti ohrabreni poverenjem u institucije Republike Srbije. Strani kapital ide samo tamo gde je sigurnost obezbeđena. Borba protiv korupcije treba da se kreće, između ostalog, u smeru preispitivanja svih spornih privatizacija društvenog kapitala, kao i u smeru realizacije najavljene akcije „seče propisa“ što predstavlja temelj „sitne“ korupcije. Ukidanjem nepotrebnih propisa smanjuje se broj eventualnih lica koja mogu za svoje usluge tražiti dodatnu „nagradu“ od strane klijenata. Kada se dođe do pozitivnih rezultata u ovoj borbi, to će svakako biti valorizovano od strane birača na nekim narednim izborima, i u tom smislu mislim da niko neće imati ništa protiv toga da političke partije ili njeni lideri, koji su te rezultate i ostvarili, budu od birača adekvatno i nagrađeni. Protiv toga mogu da budu samo njihovi politički protivnici.

Da li Srbija danas ima iskrenu i pravu Vladu, budući da su sve stranke na nekom nivou vlasti?

Pre svega, srpsko društvo se nakon sloma socijalističkog sistema, koji je bio jednopartijski sa političkog aspekta, odlučilo za višepartijski sistem. U višepartijskom sistemu nije neobično da su različite političke opcije na vlasti na različitim nivoima vlasti. Danas je u Srbiji moguće da na vlasti u lokalnim samoupravama budu stranke koje nisu u vlasti na republičkom nivou ili je jedna od partija koja čini republičku vlast u lokalnoj samoupravi u opoziciji. To je civilizacijska tekovina borbe za demokratizaciju srpskog društva i predstavlja veliku prednost u tome što sve partije treba međusobno da sarađuju i donose odluke od opšteg značaja. Što se tiče aktuelne Vlade Republike Srbije, političke partije i stranke koje čine tu vladu dobile su podršku većine građana koji su ostvarili pravo glasa na prethodnim republičkim izborima. Ta podrška je i omogućila sastavljanje ove Vlade Srbije i nema nikakve dileme da li je ovo prava Vlada ili ne. Drugo je pitanje iskrenosti i u tom smislu je ova Vlada pokazala da iskreno brine za interese od opšteg značaja za Srbiju. Međutim, stanje koje je zatekla ova Vlada nije nimalo jednostavno, sa kog god aspekta da se posmatra, društvenog, političkog ili ekonomskog. Većina građana teško živi, nezaposlenost je velika, javni dug je prešao maksimalnu granicu, inflacija je najviša u Evropi. Ne postoje laka i brza rešenja za ove probleme i ovoj Vladi, na čelu sa Premijerom Ivicom Dačićem, treba dati vremena da se izbori sa svim ovim problemima. Ovoj Vladi se može verovati jer je ona učinila nešto što ni jedna druga vlada pre nje, od 90.-tih na ovamo, nije učinila, a to je da je obezbedila podršku EU i dobila zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora za članstvu u EU. To je sa političkog aspekta velika pobeda ove Vlade Srbije i to je tek početak rešavanja nagomilanih problema, s obzirom da je ovim činom omogućen pristup evropskim fondovima namenjenim zemljama kandidatima za članstvo u EU za investiranje u njihove privrede.

4.Koliko po Vašem mišljenju ljude u Srbiji zanima politika, a koliko neke obične, svakodnevne, životne stvari?

Ljudi u Srbiji svakako imaju potrebu da se bave običnim, svakodnevnim stvarima, jer im sam život nameće takvu potrebu. Svako želi da ima posao čime će obezbediti egzistenciju za svoju porodicu i sebe. Žele i ostale svakodnevne stvari i u tome se ne razlikujemo od ostalih naroda. Međutim, ljudi u Srbiji često diskutuju o politici, jer je politika široko prisutna u društvenom sistemu Srbije. U Srbiji svaka osoba ima svoj lični politički stav ali i potrebu da taj stav iskaže i to je odlika svih zemalja čiji građani teško žive i gde je ekonomska neizvesnost velika. U ekonomski razvijenim zemljama političari nisu na udaru javnosti u tolikoj meri kao političari u ekonomski nerazvijenim zemljama. Kako se ekonomska situacija bude popravljala, tako će opadati interesovanje širokog kruga stanovništva za politiku a rašće interes i mogućnost za zadovoljenje svakodnevnih životnih potreba.

5.Evropske vrednosti kao uslov za Evropsku uniju ili Evropske vrednosti kao motor reforme Srbije?

Jedno proizilazi iz drugog. Bez uvođenja evropskih vrednosti Srbija neće moći da postane punopravna članica EU. Sa druge strane, reforme na svim nivoima društvenog, političkog i ekonomskog sistema, koje su neophodne za članstvo u EU, treba da se zasnivaju upravo na tim standardima i vrednostima koje se odnose i na ostale članice EU. Već je rečeno da smo mi civilizacijski potpuno kompatibilni sa strogim evropskim standardima i sistemima vrednosti i da će ih srpsko društvo prihvatiti bez dodatnih teškoća. Zauzvrat, građani Srbije očekuju da uz poštovanje ovih obaveza, uživaju i sva prava koja proističu iz evropskih standarda i sistema vrednosti, koja uživaju i ostale zemlje članice EU.

6.Kako unaprediti poslovanje u Srbiji?

Društveno-ekonomskim uređenjem Srbija se odredila kao tržišno orijentisana privreda i kroz proces tranzicije utiče na elemente razvoja svog privrednog sistema. Proces tranzicije je od 2000. godine tekao po idejama neoliberalizma i principima laissez-faire ekonomije. Međutim, mlada tržišna privreda u Srbiji nije bila dovoljno jaka da podnese žestoku tržišnu utakmicu, kao i potpunu spoljnotrgovinsku liberalizaciju i privatizaciju kojom se prodaju samo državne kompanije koje su bile profitabilne i pod državnim vlasništvom. Sada je očigledno da Srbija nije bila plodno tlo za ideju neoliberalizma. U Srbiji je neophodna i doza državnog intervencionizma, koji treba da nadomesti slabost tržišta u ostvarivanju njegovih osnovnih funkcija: distributivnu, selektivnu, alokativnu i informativnu. Unapređenje poslovanja u Srbiji treba da ide u pravcu jačanja malih i srednjih preduzeća u privatnom sektoru, stvaranja institucionalnih pretpostavki za uspešno poslovanje, jačanja finansijskog tržišta i tržišta kapitala, kao i aktiviranja nadzorne uloge države i stvaranja uslova za upošljavanje ljudskog kapitala, materijalizovanog u velikom broju mladih, školovanih, ambicioznih i zainteresovanih ljudi koji žele da sve svoje znanje i ostale individualne kapacitete usmere na razvoj poslovanja u Srbiji. Time bi srpske kompanije dobile na konkurentnosti i mogle bi da se nadmeću za veće tržišno učešće, kako na srpskom, tako i na međunarodnom tržištu.

7.Koliko su bliske i kakvu saradnju imaju Srbija i Sjedinjene Države?

Devedesetih godina XX veka odnosi između Srbije i SAD praktično da nisu ni postojali. Međutim, poslednjih desetak godina odnosi između dve zemlje se intenzivno popravljaju. Sada već može da se kaže da su odnosi veoma dobri. To se vidi iz nekoliko činjenica, a osnovna je vezana za nedavnu posetu Premijera Ivice Dačića SAD uz koordinaciju ambasadora Majkla Kirbija. Dalje, iz administracije Predsednika Obame Srbija je dobila podršku prilikom potpisivanja Sporazuma sa Prištinom i odlučivanja o početku pregovora za članstvo Srbije u EU. Prilikom posete Ivice Dačića dogovorene su i određene investicije, posebno u IT sektor. Po svemu sudeći, odnosi Srbije i SAD idu uzlaznom putanjom, dalje će se produbljivati i SAD će kao jedna od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta nastaviti sa investiranjem u srpsku privredu i biti važan partner Srbiji u ekonomskoj sferi.

8. Vaš pogled na trenutnu situaciju u Srbiji?

Srbija je i dalje zemlja zakasnele tranzicije. Veliki broj građana teško živi. I pored toga, započinjanje pregovora o članstvu u EU pozitivan je podsticaj za poboljšanje privrednih aktivnosti, jer znači da Srbija može da računa na evropske pristupne fondove, kao i na povećanu zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u srpsku privredu. Rezultati neće biti brzi, ali će svaki pozitivni pomak uticati na povećanje optimizma. Novi ljudi u svetu politike i biznisa već uvode evropske vrednosti i rade na tome da Srbiju i svoju kompaniju što bolje pripreme za funkcionisanje po evropskim normama. To predstavlja klicu napretka, kako u ekonomskom, tako i u društvenom i političkom smislu. Lično sam optimista i mislim da imamo šansu koju ne smemo propustiti.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s