INTERVJU : IVAN KARIĆ

Jedno od najbitnijih poglavlja u pristupanju Srbije EU je poglavlje o Ekologiji i zaštiti životne sredine. Šta to znači za građane Srbije, koliko je Srbija blizu EU, i o još nekim pitanjima važnim za budućnost ali i za aktuelni trenutak, razgovarali smo sa Ivanom Karićem, Narodnim poslanikom i Predsednikom stranke „Zeleni Srbije“. Podsetimo, Zeleni su na izborima 2012 bili na listi Demokratske stranke, a 2014 na listi Nove Demokratske stranke Borisa Tadića.

Ivan-Karic

Kako ocenjujete efekte novog Zakona o radu?

Efekte tek treba da vidimo, jer je Zakon donet pre neki dan. Ono što zabrinjava jeste način na koji je Zakon o radu donet u Narodnoj skupštini. Netransparentnost i nedostatak javne rasprave su nedopustivi za zakon koji suštinski reformiše prava radnika. Protesti sindikalnih organizacija, građana i dela opozicije su apsolutno ignorisani u ovom procesu. Zakoni koji su doneti bez učešća javnosti imaju ozbiljan deficit legitimnosti i to nijedna stranka sebi ne bi smela da dozvoli. Procedura je kultura i to nema veze sa podrškom dobijenom na izborima.

Predsednik ste stranke Zeleni Srbije. Činjenica je da je dobar deo pregovaračkog procesa sa EU vezan za ekologiju? Kako ocenjujete te odredbe?

Zeleni Evropsku Uniju između ostalog posmatraju i kao ekološku uniju. Jedna trećina zakonodavstva EU odnosi se na zaštitu životne sredine. Usklađivanje zakonodavstva Srbije sa direktivama EU iz ove oblasti nalazi se u Poglavlju 27, ali je povezano i sa ekonomijom, poljoprivredom, energetskom politikom, bezbednošću hrane i zaštiti potrošača, kao i mnogim drugim oblastima. Samo ove dve činjenice nam govore da se radi o vrlo važnoj oblasti za EU, a samim tim i proses pridruživanja Srbije. One su možda zahtevne, ali su nam te odredbe pre svega potrebne zbog naše životne sredine i naših građana.

Kakvo je stanje demokratije u Srbiji?

U poslednja 2 meseca dolazi do intenzivne degradacije mnogih institucija. Nažalost, najočitiji primer jeste stanje u našem Parlamentu. Od kako je novi saziv sa novom predsednicom i potpredsednicima, ignoriše se osnovno pravo poslanika da replicira. Parlament je danas jedno netolerantno mesto iako vladajući režim ima drastičnu većinu. U Srbiji je danas nemoguće replicirati, ukoliko ste opozicioni poslanik. U sedmici rasprave o radu i poplavama to je eskaliralo.
Žao mi je što novo vođstvo Parlamenta nije ništa naučilo o toleranciji i načinu vođenja ovom najvišom inistitucijom od svog kolege iz SNS, Nebojše Stefanovića. On je od 2012. godine popravio imidž Narodne skupštine i sednice vodio tolerantno i nepristrasno, kako i dolikuje „Predsedniku svih poslanika“.
Nažalost, mislim da će u narednim nedeljama i mesecima zasedanja, stanje biti samo gore, da će se nastaviti sa ignorisanjem prava na repliku, javljanja za reč i da će se na svaki način opozicioni poslanici osujetiti da slobodno govore.

Koliko političari u Srbiji poštuju novinare i prava medija?

Ovo pitanje je kompleksno. Medijska prava i slobode novinara se u dužem periodu sužavaju, a problem ima više uzroka. Političari koji misle da su mediji tu samo zbog njih su samo jedan deo problema. Sva istraživanja govore da se situacija iz godine u godinu pogoršava. Loše obrazovanje, loša ekonomska situacija, zakonodavstvo koje se već duže vreme reformiše i kraj se ne nazire, pritisci kojima su novinari konstantno izloženi, pa i neki novinari koji ne poštuju etičke standarde – sve to utiče na nizak nivo slobode medija. To da postoji pritisak političara nije ništa novo, loše je kada ne postoji sistem koji takve pojave sankcioniše i novinare brani.

Kako gledate na proces priključenja EU, kada bi po Vašem mišljenju Srbija mogla da bude punopravna članica EU?

Smatram da nije svrsishodno davati procene o datumima kada će Srbija postati punopravna članica. To će se desiti kada ispunimo uslove koji su vrlo jasni. Važnije od tog datuma je da Srbija postane uređena država u kojoj postoji vladavina prava i stabilna ekonomija, država u kojoj postoje ljudska prava i slobode, zdrava životna sredina. Proces evropskih integracija treba da shvatimo kao put ka tim ciljevima. Istovremeno, moramo svi mi, građani Srbije, da se malo promenimo, da poštujemo zakon, naše sugrađane i prirodu. Da čuvamo naše resurse za generacije koje dolaze.

Koju konkretnu pomoć građani mogu očekivati od EU kada je životna sredina u pitanju?

U Srbiji ne postoje “ekološke institucije” koje su sposobne da štite životnu sredinu i da kreiraju zelene i ekološke politike. Sistem zaštite životne sredine koji je postojao do 2012. godine (i bio je daleko od savršenog, ali je postojao kakav-takav) je potpuno uništen. Ugašene su ključne ekološke institucije, zasebno Ministarstvo, Fond kao finansijski instrument i Agencija za hemikalije. Posle 2012. u Srbiji ne postoji institucionalna i sistemska briga za životnu sredinu.
U takvim uslovima izostajaće i pomoć EU sve do trenutka dok mi, kao država, ne budemo u stanju da razumemo i prihvatimo bilo koju vrstu pomoći. Sa trenutnom politikom čini mi se da će pruključenje EU kasniti najviše zbog toga što naše političke elite ne razumeju značaj ekoloških sadržaja u pregovorima.

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s