Nebojša Krstić – “Vučić je jedina prava pro – EU snaga u Srbiji!”

 

a1

Intervju sa Nebojšom Krstićem, marketinškim stručnjakom i nekadašnjim savetnikom Predsednika Srbije.

 

1. Zašto uvek više kritikujemo, a manje predlažemo rešenja ? Da li je u Srbiji “uvek kriv neko drugi” ?

Javni prostor u kome bi, po pravilu, trebalo da se prelamaju reakcije na ono što vlast čini ispunjen je glasovima povišenog tona a smanjenog IQ-a. Tu ćete primetiti svaku vrstu zakeranja, zluradosti, nipodaštavanja, hejta, uvreda i mrzovolje, ali inteligentnu, razumnu, razložnu kritiku koja nudi i rešenja nećete naći ma koliko je pažljivo tražili. Kad ova nekonstruktivnost dolazi iz redova opozicije, možda se i može naći neka reč opravdanja – stranački je interes svake opozicione partije da vlast bude loša, zato one i tvrde da je sve loše, čak i oni potezi koje bi same opozicione stranke učinile, da su sada vlast.  Ili su činile dok su bile vlast. Ta neprincipijelnost, dakle, kada su stranke u pitanju ima neku svoju unutrašnju logiku, ali takvo ponašanje koje je uveliko zahvatilo intelektualnu elitu, nema opravdanja, jer intelektualci ne bi smeli da imaju partikularni interes i uvek bi morali da razumeju i brane javni, odnosno, društveni interes. A oni to ne čine uopšte ili čine vrlo retko. Ponekad imam utisak da su intelektualci destruktivniji i neodgovorniji nego ono što zovemo “političkom elitom”. Zašto je to tako, svakako je zanimljiva tema za analizu.

2. Skoro svi političari u Srbiji govore o potrebi reformi.. Koje su, po Vašem mišljenju tri najvažnije reforme koje nas čekaju, ili koje su već trebale da se dese?

Po mom mnjenju, najvažnija je reforma svesti. To znači, moramo se dovesti na nivo da prestanemo sa samozavaravanjem da su nam za sve nevolje drugi krivi, da nas čitav svet mrzi i da smo mnogo važni. Potom treba da razumemo koje su naše realne mogućnosti i da shvataimo da je u pravu samo onaj političar koji nam kaže istinu: “Neće nam biti bolje dok sami ne uradimo sve što je potrebno da bi nam bilo bolje”, a da su svi oni koji nude laka rešenja koja će preko noći vratiti beneficije iz vremena titoizma, kao i oni koji nude ponovni sukob sa svetom, demagozi, prevaranti i paraziti koji se hrane nesrećom. Srbiji je potrebn nešto sasvom drugo – elita, intelektualna i politička koja će izbegavati svaku nevolju i koja će pomoći da Srbija nađe svojoe mestu u zavetrini, zaštićena od bure koju izazivaju sukobi velikih sila.

3. Kakva je trenutna situacija u našim medijima?

O tome mogu da sudim samo kao čitalac. Situacija je loša, otpuštaju se novinari, a mediji, u najvećem broju slučajeva nude beznađe, agresiju, depresiju, crnilo i propast kao sliku realnosti, dok su bulevarski i petparački sadržaji proliferisali do neslućenih visina. Moguće je da neka vrsta opravdanja postoji u tome što sve manji broj ljudi čita štampu i da je kriza velika, ali svaki medij, elektronski i štampani, troši državnu frekvenciju koju je dobio samo na korišćenje, i zato ima društvenu odgovornost u odnosu na sadržaje koje nudi konzumentima.

4. Da li su novinari u Srbiji slobodni da rade bez uticaja i pritisaka?

To bi bilo dobro da novinari odgovore. Moje iskustvo iz vremena kada sam bio savetnik za medije predsednika Republike, kaže da su priče o pritiscima, zabranama i cenzuri tada bile nerealne, pa zaključujem da postoji verovatnoća da su i sada. Ono što mi je u ovoj temi zanimljivo jeste da o cenzuri u medijima uvek govore ljudi koji nemaju nikakve vez s medijima, a meni bi daleko relevantnije bilo ono što o tome kažu urednici i novinari.

5. Da li je na redu prodaja “porodične srebrnine” ili privatizacija preduzeća koja su odavno trebala biti privatizovana?

Privatizacija javnih preduzeća nije nikakva prodaja srebrnine jer država nije dobar menadžer i sva preduzeća u njenom vlasništvu, čak i ona koja trenutno dobro rade, u bliskoj će budućnosti gubiti na konkurentnosti i na vrednosti. To važi čak i za Telekom, a kamo li za ostala manje profitabilna. Interes države nije da rukovodi preduzećima i da miri apetite stranaka na vlasti, već da ta preduzeća budu uspešna, konkurentna, da plaćaju porez i da zapošljavaju stričnjake. A to mogu biti samo ako im nije vlasnik država.

6. Мnogi naši umetnici u svetu su daleko bolji od ambasadori od ambasadora-političara. Da li su kultura i sport “najbolji izvozni proizvod” Srbije?

Mislim da su sportisti i umetnici odlični ambasadori samo dok su u svojoj prirodnoj sredini, dakle u sportu ili umetnosto kojom se bave. Ambasade nisu mesta za njih i tu treba da su samo profesionalne i obrazovane diplomate. U doskorašnjoj praksi i ambasade su bile mesta za podmirivanje familije osoba na vlasti, bile su sredstvo nagrađivanja raznih sekretarica i “saradnica”, što je jako loše jer je diplomatija izuzetno naporan i odgovoran posao koji zahteva vrhunske profesionalce. Postavljanje “zaslužnih” neznalica na mesto ambasadora isto je, ako ne i gore, nego davanje laiku da projektuje soliter ili most.

7. Da li su odnosi između USA i Srbije dobri, po Vašem mišljenju? Imali smo i potpisivanje / revidiranje sporazuma sa NATO?

Odnosi Srbije i USA nisu dobri u polednjih dvadesetak godina, odnosno nisu dobri onoliko koliko bi morali da budu. Naime, uveren sam da su odnosi sa SAD oni koji definišu našu spoljnopolitičku poziciju. Sva nevolja koja nas je snašla, naročito u poslednjoj dekadi XX veka, bila je posledica pogrešne političke procene da nam se isplati da ulazimo u sukob sa najvećom silom vojnom na planeti. E, pošto smo umesto da sa SAD gradimo prijateljske i partnerske odnose ušli u sukob, naravno, pretrpeli smo poraz, izgubili Kosovo i imali ljudske žrtve. Jednima i dalje nije jasno zašto smo izgubili, a drugi na tim  gubicima grade svoj antiamerikanizam i antievropejstvo, svirajući na tankim žicama proruskog i sveslovenskog sentimenta trudeći se da tom patetičnom demagogijom namaknu sebi glasove na izborima. Srećom, za sada dosta neuspešno. Sporazum s NATO koji je potpisala prethodna Vlada, a ratifikovala ova, korak je u dobrom pravcu i hrabar potez za svaku pohvalu.

8. Koliko je Srbija daleko ili – blizu – EU u ovom trenutku?

EU nam je posle otvaraja poglavlja bliža nego ikad. A opet, ne toliko blizu da eventualno političko iskliznuće iz šina kojima se Srbija trenutno kreće ne bi ugrozio sve dosadašnje napore. Aktuelna Vučićeva proevropska Vlada ostvarila je otvaranje poglavlja, dok zauzvrat dobija svakodnevne kritike proevropske opozicije koja ide na izbore ne znajući kako da pređe cenzus, što je paradoks bez presedana. Ova beslovesna situacija ide na ruku antizapadnjačkim strujama u Srbiji, odnosno, proruskoj opoziciji koja sebe iz nepoznatog razloga zove “patriotskom”. Sve ovo dovoljno govori o bizarnosti političkog trenutka i apsolutnom nedostatku političke pameti u redovima onog što smo nekada zvali “demokratskom” opozicijom.

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s