Kako ozdraviti Srpsko zdravstvo

a1

U zadnje vreme sve češće čujem ljude iz mog okruženja – porodice i prijatelje, kako se žale na lekare, sestre i uopšte celo Zdravstvo. Čekao sam ovde ovoliko, tamo onoliko, ovde mi traže to, ovde nemaju ovo drugo… I tako skoro svaki dan. I zaista, u  gotovo svim medijima svakodnevno čitamo o propustima i greškama lekara, o bahatosti i nevaspitanosti pojedinaca u našem Zdravstvu.

I ljudi se, naravno,  bune.

Opravdano!

A da li ima vedrije strane u našem Zdravstvu?

Pa, ima. I to ne jedne strane, već stotinu strana, čitava enciklopedija da se napiše. Čitam pre neki dan o mladom lekaru koji u planinskim selima centralne Srbije besplatno obilazi stanovnike i pruža im medicinsku pomoć. Takođe, treba pomenuti i sve zaposlene u Urgentnim centrima širom Srbije, koji rade u skoro pa nemogućim uslovima, i pomažu stotinama pacijenata, svaki dan.

A evo, u Kliničkom centru Niš, ustanovi koja leči više od milion ljudi sa celog Juga Srbije, kao i delove Centralne Srbije, direktor jednog dana reši da raspiše konkurs za nove zaposlene, i kaže, javno – “Nema veze, nema urgencije, samo znanje i prosek ocena … “. I ajde sad što je čovek to uradio, nego to odjekne u svim medijima u rubrici Verovali ili ne.  E sad, taj isti direktor, radiolog po struci, Prof. Dr. Zoran Radovanović, izađe u medije pa kaže ” Građani, slobodno prijavite sve u Kliničkom centru, ko vam bude tražio mito za neku uslugu, operaciju ili pregled,  evo broj telefona, a možete i preko društvenih mreža…” Opet i to ode u “Verovali ili ne”, cela Srbija ne može da veruje da ima i takvih direktora. A eto ima. I ne samo što je taj direktor zaustavio korupciju i ono čuveno ” evo, kafa i viski “, već je apsolutno preporodio Klinički centar. Autor ovog teksta, spletom okolnosti, je duži niz godina redovni posetilac KC Niš, te iz ličnog iskustva mogu da kažem kako je bilo nekad, a kako je danas. Do pre par godina, bilo je ” Aparat ne radi, a kd će radi ne znamo, dođi opet, u stvari, ne dolazi, zovi telefonom… ” . A ponekad su i radili aparati. Ali, od 2013 godine, KC ne liči na samog sebe – liči na svaku drugu modernu zdravstvenu ustanovu bilo gde u Evropi i svetu . Pre mesec dana se zateknem na odeljenju Kardiovaskularne. Osoblje ljubazno, sestra mi kaže “Ništa se ne sekirajte, evo ovde imate sve napisano, slobodno zovite za bilo koju informaciju.”. Izađem na krug, polovina zgrada novo, sve okrečeno, sve čisto….

I eto, KC Niš je primer da u Srbiji ipak ljudi kojima je struka i profesionalizam ispred politike, ispred rodbinskih veza, ispred ” evo, kafa i viski. “. Naravno, u svakoj profesiji ima i ovakvih i onakvih, i bahatosti i nadmenosti. Ali, raduje činjenica da ipak nije sve izgubljeno, da ipak postoje ljudi koji će se kao tigar boriti za svakog pacijenta, za ugled struke, pa i za svoj lični obraz i kredibilitet.

Raduje i činjenica da u današnje vreme kada u svim sferama života važi deviza ” Ma, svi su oni isti.. ” – ipak nisu svi isti!

Ivan Trajković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s